Vladimir iz Uba je neviđeni kralj: Nije imao kome da proda 1,5 tonu tikvica, pa je uradio neverovatnu stvar!

– Iako nismo imali ugovor, računao sam da ću prodati te tikvice. Međutim, rečeno mi je da od toga nema ništa… Pošto narod nema para da kupuje, zaključio sam da je najbolje da ih poklonim – priča Vladimir

Višak tikvica iz Uba završio je kod slučajnih prolaznika jer Vladimir Jakovljević (40), povrtar iz sela Sovljak nije imao kome da ih proda. Uopšte nije reč o maloj količini jer je podelio 1,5 tonu ovog povrća.

Ostatak tikvica je odvezao u Beograd u Nacionalno udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR), a deo je dao i kuhinjama roditeljskih kuća “Zvončica”, gde su deca koja se leče od te bolesti, kao i Institutu za majku i dete.

Do svega je došlo zato što mu je jedna kompanija koja ima više trgovinskih lanaca preko posrednika otkazala porudžbinu. On se tada, kako priča za portal Nova ekonomija, osetio očajno.

– Iako nismo imali ugovor, računao sam da ću prodati te tikvice. Međutim, rečeno mi je da od toga nema ništa… Pošto narod nema para da kupuje, zaključio sam da je najbolje da ih poklonim – priča Vladimir.


Foto: pixabay.com

Shvativši da od toga nema ništa, stavio je tikvice u gajbe, stao ispred prodavnice svog druga, zalepio na kombi i na gajbe natipise: “Gratis!”, “Delimo besplatnu tikvicu!”, “Specijalna akcija” i nudio ih prolaznicima.

– Ljudi su se čudili, mnoge je bilo sramota da uzmu besplatno hranu..Neki su prilazili, a neki su hteli da mi plate. Jedna gospođa, penzionerka je odbila da uzme bez plaćanja. Rekla mi je: Sine, ja za 70 godina nisam dobila ništa besplatno. Sramota me je da uzmem nešto džabe. Odbio sam da mi plati. I na kraju je jedva pristala da uzme, ali je uzela – kaže on.


Foto: kolubarske.rs/Milovan Milovanović

Vladimir nije jedini jer ni njegovi poznanici koji se bave istim poslom ne mogu da prodaju povrće koje proizvedu.

– Nemaju para, ne možemo da prodamo ništa. A povrće se uvozi. Nemam ništa protiv uvoza, trgovina mora da ide, ali uvozite ono što mi nemamo, a kad stigne naše povrće, uzmite naše, pa prodajte – priča Vladimir.

Upravo zbog toga je ove godine već bacio veliku količinu kupusa jer se tada nije setio da ga podeli, a proizvodnja ga je koštala oko 2.500 evra.


Foto – Ilustracija: Pixabay

– A kupus je već i bio ispucao, nisam hteo da ga prodam za pet dinara, jeftinije mi je da bacim – kaže.

Od ovog posla, Vladimir izdržava sebe, majku i troje dece. Proizvodnja tikvica ga je koštala 4.000 evra. Samo radnicima je svaki dan plaćao po 2.000 dinara, a ima ih konstantno četvoro i na kraju nije ništa zaradio.

U svemu vidi ključnu ulogu države, koja treba da pomogne i srpskim poljoprivrednicima i srpskom narodu.

– Vi iz države, pomozite nam da prodamo naše proizvode. Pomozite i narodu da ima veće plate i da može da kupuje hranu. Šta nekome vredi da mu ja dam besplatno tikvice, kad uz njih mora da kupi jaja i brašno da ih spremi, i da plati struju da bi uključio šporet?” – kaže Vladimir.

Sve nade polaže u kredit za koji je već podneo zahtev banci.

– Ranije sam od njih dobio 770.000 dinara kredita za najlone i sistem za navodnjavanje “kap po kap”. Plaćam po ratu od 210.000 dinara na svakih šest meseci. Nadam se da ću i sada dobiti kredit od njih, jer bi mi to mnogo pomoglo u ovakvoj situaciji – rekao je Vladimir za Novu ekonomiju.

(Telegraf.rs)

1,055

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

2 + 8 =